Otvorena građanska platforma AKCIJA pruža punu podršku građanskoj inicijativi u Loznici za prikupljanje potpise za održavanje vanredne sednice Skupštine Grada, kako bi se izuzeo Prostorni plan posebne namene rudnika jadarita koji planira da otvori kompanija Rio Tinto. Uspešno pokretanje narodne inicijative će za Skupštinu grada Loznice formirati zakonsku obavezu da u roku od 60 dana raspiše novu vanrednu sednicu na kojoj će ovo kontroverzno pitanje biti iznova razmatrano.
U Loznici je i ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, a odziv građana je odličan.
Pozivamo sve građane Loznice da ustanu u odbranu zdravog, normalnog, pristojnog života u njihovom gradu i podrže ovu inicijativu! Akcija prikupljanja potpisa trajaće do ponedeljka.
Otvorena građanska platforma AKCIJA pruža punu podršku meštanima Rekovca, koji su organizovali barikade da bi sprečili ispitivanja za otvaranje rudnika bora i litijuma u svom kraju.
Ovakav čin meštana Rekovca, ali i onih u okolini Loznice, jasno i nedvosmisleno predstavlja glas javnosti o tome da ne žele da neko truje njihovu životnu sredinu, plodno zemljište i reke.
Kako prenose mediji, kompanija Balkan mining and minerals intezivno istražuje područije oko Jagodine, a meštani su se okupili da spreče bušotinu koja će biti na svega stotinak metara od domaćinstava, njihovih vinograda i voćnjaka.
Oni poručuju da su se okupili da brane svoj zavičaj i naglasili da neće dozvoliti da neko iz drugog mesta dođe i odlučuje o njihovoj sudbini.
Upravo je ovakva situacija ono na šta je upozoravano na „Ekološkom ustanku“. Istraživanje ruda i planiranje rudnika litijuma u Srbiji dovešće do toga da građani ostanu bez svojih domova, bez zemljišta, sa zagađenom životnom sredinom, a mnogi će biti primorani da se isele, što je upravo slučaj sa meštanima okoline Loznice, gde Rio Tinto planira da otvori rudnik.
OGP AKCIJA pruža svu podršku ljudima koji brane svoje mesto, koji vredno rade i žive od poljoprivrede i plodne zemlje, proizvodeći hranu za građane Srbije. To su ljudi koje bi država trebalo da zaštiti od velikih kompanija kojima je bitan isključivo interes. To su ljudi koji jasno i glasno kažu da ne žele da se prirodna bogatstva unište zbog nečijeg profita!
Nikada Srpsku naprednu stranku, a pogotovo odbor u Šapcu, nisam smatrao za političku stranku – nego interesnu grupu. Odbor koji nema prvog čoveka nego povereništvo, kome je glavni, opet neko sa strane, a u stvari svi znamo i koji je naš sugrađanin vodeći čovek. Potpuno sam bio zgađen kada sam ispred biračkih mesta viđao aktiviste stranke, lekare iz Opšte bolnice, a i dilere i sumnjive tipove poznate javnosti. Od takve skupine ne da nisam očekivao da ispune obećanja, nego sam se s pravom uplašio za vođenje grada kao i većina ljudi. Iskreno, nijednu pozitivnu stvar ne mogu da istaknem.
Ne zasniva se politika Grada na udodvaranju predsedniku Republike (kroz transparente, dodelu ključva grada i raznih pisama podrške). Politika grada se zasniva na neprekidnom radu za dobrobit građana koji u njemu žive. To se ogleda u radu Gradske uprave, radu lokalnih komunalnih preduzeća, upravljanju javnih dobara: sport, kultura, centar za socijalni rad, predškolska ustanova, zdrastvo itd. Većina od ovih ustanova, lošim odabirom nestručnih i nekvalitetnih kadrova, unizila je kvalitetet svojih usluga. Morali su da oslušnu probleme građana, i da po svaku cenu ostave direktno odlučivanje građana po MZ. Setimo se kako se i uz pomoć čijih sredstava sredio Sokolski dom, gde su projekti uz pomoć EU u prethodnih godinu dana?
Moje mišljenje je da grad ne stagnira nego nazaduje. Primer, JKP „Stari Grad“ parkovske površine i samo održavanje zelenila u gradu je više nego katastrofalno, uvođenje naplate parkiranja u Benskoj bari. Nema novih investitora u Industrijskoj zoni. Loša organizovanost Doma zdravlja u Kovid zoni (oboleli pacijenti su primorani da osnovne nalaze i snimanja obavljaju privatno) itd.
Kada je vlast ogrezla u kriminalu i korupciji, kada su na odgovornim pozicijama ljudi koji imaju sumnjivo zvanje i obrazovanje, kada se pojavila neka „nova elita“ u gradu (malo rade puno imaju), kada je glavna industrijska grana sportska kladionica i kockarnica, kada se zapošljavaju ljudi koji misle da im je angažovanje u SNS-u sasvim dovoljno za lični dohodak, iskreno sumnjam u našu „Budućnost“.
Autorski tekst Nikole Pavlovića povodom godinu dana nelegalne vlasti u Šapcu.
[Prenosimo: Zvanična izjava Evropske Zelene Partije (European Green Party, EGP), o zelenoj saradnji u Srbiji, Brisel, 25. oktobar 2021, integralni tekst. Originalnu izjavu na engleskom jeziku možete pročitati na web sajtu EGP, OVDE. Prevod izjave na srpski jezik: Informativna služba ZZS]
----------------
“Evropski Zeleni izražavaju uverenje u zelenu budućnost Srbije. Veoma smo inspirisani skorašnjim dešavanjima i dizanjem glasa građana, civilnog društva i političkih aktera protiv kontinuiranog iscrpljivanja prirode i prirodnih resursa, protiv daljeg rušenja demokratskih institucija i procesa.
Stojimo uz svakoga ko je spreman da podigne svoj glas protiv nepravde, korupcije i protiv akcija koje ugrožavaju budućnost slobodnu od ugnjetavanja, diskriminacije, klimatskih promena i siromaštva. Prepoznajemo inicijative Ne Davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i platformu AKCIJA kao aktere čije reči, dela i ljudi vredno rade i ulažu u zelenu budućnost Srbije.
Takođe aplaudiramo i nudimo našu podršku građanima i celom civilnom društvu koji se dižu protiv napada aktuelnog režima na prirodu i biodiverzitet, režima koji neprestano krši osnovne demokratske principe i koristi populističku retoriku da podeli i unazadi društvo.
Potvrđujemo i nedavne izveštaje o lažnim zelenim akterima koji koriste vizuelni identitet Evropskih Zelenih i drugih evropskih zelenih partija, ali smo uvereni da će građani sami prepoznati legitimne zelene aktere, pošto akcije govore više od populizma oportunističkih aktera.
Iako još uvek nisu zvanične članice Evropske zelene partije, Ne Davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i platforma AKCIJA su u bliskoj saradnji sa nama dok čekaju po svojoj prijavi za članstvo. Po našem mišljenju oni su trenutno jedini međunarodno priznati kontakt Zelenih u Srbiji i prirodni partneri Zelenih partija širom Evrope."
Kraj izjave.”
Jelena Krstić, odbornik u Skupštini grada, sa liste „Nebojša Zelenović – Šabac je naš“
- Ili bolje: Jelena Krstić - nesuđeni odbornik, jer u ovoj farsi koja je počela užasno nekorektnom kampanjom, nastavila se izbornom krađom i traje još uvek, kobajagi, nekim skupštinskim zasedanjima pošten čovek, iole izgrađenih moralnih načela ne može da učestvuje. Time sam se odmah izjasnila šta mislim o onima koji su sa naše liste u tu skupštinu ušli. Ne znam njihove motive, ali znam da treba da ih bude sramota, a znam i da ih se demokratski Šabac stidi. Farsa je zato, što je ceo grad svestan da sve odluke dolaze od suštinskih gospodara koji ne mogu bili uključeni u „legalno“ odlučivanje ili iz Beograda i da zvanični gradski funkcioneri služe samo da potpisuju njihove odlluke i da trpe ponižavanja i šikaniranja sa obe strane. O jednima se priča po gradu, a druge gledamo na televizijama.
Spisak onoga što je trebalo da bude urađeno, a nije, ogroman je. Nije nastavljena izgradnja Sava parka. Ono što je urađeno nemarom je uništeno: osušene sadnice zbog nezalivanja, ili zalivanja herbicidima. Renoviranje Doma vojske? Kompletna rekonstrukcija Trkališta, pretvorila se u presvlačenje filigranskim slojem asfalta polovine jedne ulice, ne duže od 100m. Polovine uzduž! To je, mislim, naprednjački pronalazak. Prvi put posle 40 godina Metaloplastika domaće utakmice igra u gostima. Nije nam Mile Isaković to obećao, kad je izjavio da ga je malo sramota što grad neće da plati ucenjivačku cenu za halu sportova. Dobro je što ga sad nije nimalo sramota. O đubretu, baruštinama i poplavama posle svake kišice, smradovima raznim, letošnjoj travi i korovu do ramena izlišno je govoriti, jer to svi vidimo i osećamo svakog dana. Otpuštanja iz Jazakija i drugih fabrika, o kojima niko ništa ne zna i niko ne govori osim onih koji su ostali bez posla, takođe bi morala da se tiču aktuelne vlasti, bar da traži i pruži objašnjenje, ako ne i da zaštiti svoje sugrađane.
Doduše, ono što su obećali svojim aktivistima, vidim, ispunili su. Iz javnih preduzeća pootpuštali su sve radnike na određeno koji su radili i zaposlili svoje zaslužne za „pobedu“ na izborima, tako da sad nema ko da radi. Jer, oni se nisu zaposlili da rade, već da primaju već zaslužene plate i da prikupljanjem kapilarnih glasova zasluže ostanak na mestima za koje nemaju ni školu, ni znanje, ni iskustvo.
E, sad ono što su uradili, a bolje da nisu. Put prema Bogosavcu i Dobriću, urađen tako da domaćinima treba lift da uđu u svoja dvorišta, sticajem srećnih okolnosti još nije koštao života nekoga od učesnika u saobraćaju. Uvek se naježim kad pomislim kako bi prošao biciklista koji bi morao da malo siđe s puta zbog neke situacije.
Uništavanje i besomučna seča zdravog drveća starog dvadeset, trideset godina je posebno poglavlje sramotnog upravljanja ovim gradom. Trkalište, Zabran, Kasarska ulica... Štetočine užasne! Sve što zabrljaju, sve što pokradu, sve što upropaste nedomaćinskim ponašanjem, sve će Šapčani ponovo zaraditi i popraviti i izgraditi. Nije Šapcu prvi put da ga neko uništava.Ali, da stablo poraste 20m potrebno je 20-30 godina. Bar toliko vremena će njihovo štetočinstvo biti vidljivo.
I za kraj ono što mene najviše pogađa i boli. Propast plana masovne sterilizacije vlasničkih pasa, da bi se na jedini human i civilizovan način smanjio broj pasa lutalica, samim tim njihove ogromne patnje i stradanja, a gradsko prihvatilište koje je tek sa ulaskom volontera dobilo ljudske obrise, postalo mesto privremenog boravka, a ne čekaonica za večnost.
Autorski tekst Jelene Krstić povodom prve godišnjice nelegalne vlasti u Šapcu.
