SUŠA - POSLEDICE - MERE

Svakako je 2021. godina jedna od najsušnijih od kada se vodi klimatska statistika, barem na području Republike Srbije. Nije problem samo u smanjenoj količini padavina, mada su i one ispod proseka, nego u njihovom neravnomernom rasporedu (bilans padavina i njihovo vreme se nisu podudarili sa fenofazama biljaka), kao i u izuzetno visokim temperaturama u dužem vremenskom periodu. Hidrolozi kažu da je nivo reka i jezera značajno smanjen, a to se uočava i golim okom, ali ono što je ozbiljna posledica koja se ne vidi golim okom je nivo podzemnih voda i njihovi podzemni tokovi. Presušuju izvori, ili se značajno smanjuje njihova izdašnost, kao i bunari. Obzirom da se to primećuje sa manjih dubina ka većim, za zaključiti je da je došlo do evidentne migracije podzemnih rezervi vode na veće dubine. To ugrožava elementarni život u ruralnim područjima.

Takve klimatske okolnosti su značajno uticale na porast i razvoj, kao i na prinose u suvom ratarenju, a već povrtarsku i voćarsku proizvodnju je nemoguće i zamisliti, a kamoli organizovati bez sistema za navodnjavanje. Pored toga što je suša smanjila prinos, značajno je uticala i na kvalitet ovogodišnjeg roda.

Slušajući državne službenike iz Ministarstva poljoprivrede, pre svega samog ministra, koji nepotrebno, prozaično i providno relativizuje posledice suše pa u Kovinu na sastanku sa poljoprivrednicima kaže da će prinosi biti na nivou višegodišnjih proseka, što je samo po sebi floskula i ne znači ništa, a prinosi su na nivou od 30-50% u odnosu na prošlu godinu.

Isti taj ministar na sastanku sa poljoprivrednicima u Mionici priznaje da su efekti suše evidentni i da će država učiniti sve da ih ublaži, pa objašnjava da je u pripremi konkurs za nabavku traktora pod subvencionisanim uslovima. Inače, IPARD-IMA i raznim vrstama mera neprimenjivim u realnim srpskim uslovima mu je/im je omiljena prašina koju bacaju u oči nesrećnim proizvođačima.

To je isto kao kad bi žednom i dehidriranom čoveku rekli da će mu se pomoći da kupi neko prevozno sredstvo da se preveze do vode. Vodu mu ne nude.

U slučaju suše ovakvih razmera i sa ovakvim posledicama voda je novac sad i odmah.

Pre svega novac koji Država duguje poljoprivredi po osnovu različitih vidova subvencija i premija u zadnjih nekoliko godina. Niko ne zna tačno po kojim sve osnovima, koliko dugo i koje apsolutne iznose duguje različitim sektorima poljoprivrede.

• TRAŽIMO DA SE U ROKU OD 15 DANA JAVNO OBJAVI SALDIRANI SPISAK SVIH DUGOVANJA, A DA SE TA DUGOVANJA IZMIRE U ROKU OD 30 DANA.

-Za ovo ne treba nikakva budžetska niti upravna procedura. Sve te pozicije su već obuhvaćene usvojenim budžetima. To je svakako neuporedivo manje od 8 MRD E koliko je, i koliko će, biti isplaćeno za kupovinu socijalnog mira pod različitim izgovorima i obrazloženjima, a defacto se svodi na kupovinu glasova.

• TRAŽIMO DA SE SUBVENCIJE PO HEKTARU PODIGNU NA 12000 dinara u narednoj godini i da se ZA NAREDNE 3-5 GODINA URADI PROGRAM KONCENTRISANE, KONTROLISANE I PO RAZLIČITIM VIDOVIMA SELEKTIVNE PODRŠKE ZA OPORAVAK POLJOPRIVREDE, bez obzira na pristupne pregovore EU, potpisane obaveze po SPP, jer sve to postaje besmisleno ako nam poljoprivreda kolabira, a ona je na dva koraka od toga.

Za premije od 12000/ha godišnje treba izdvojiti cca 360 MIL E, što je 22 puta manje od pomenutih 8 MRD za kupovinu socijalnog mira i glasova.

PREMA RAČUNICAMA OZBILJNIH SVETSKIH ANALITIČARA SRPSKA POLJOPRIVREDA IMA POTENCIJAL ZA 30 MILIJARDI  EVRA GODIŠNJE.

• TRAŽIMO DA SE ODMAH, ZA JESENJE RADOVE, ODOBRI 50L/HA DIZELA PO SUBVENCIONISANOJ CENI OD 100DIN/L, KAO I DA SE TA MERA UGRADI U POMENUTI PROGRAM OPORAVKA ZA CEO PERIOD NJEGOVOG VAŽENJA I TO ZA KOLIČINU OD 80L/HA/GOD.

-Praktično to znači da se država odrekne akcize i PDV-a na dizel za poljoprivredu. Novčano to iznosi 21 MIL E/ god.

ZA DRŽAVU "BLAGOSTANJA, BUDŽETSKOG SUFICITA I SA NAJVIŠOM STOPOM RASTA U EVROPI" to ne bi predstavljalo problem.

• TRAŽIMO DA PREMIJA ZA MLEKO BUDE POVEĆANA, NE SAMO ZA 3 DIN, NEGO ZA 5-10 DIN RAZVRSTANO PO KATEGORIJAMA KVALITETA.

• TRAŽIMO DA CENA ŽIVE STOKE U PERIODU TRAJANJA PROGRAMA BUDE GARANTOVANA I TO 1,3 E ZA SVINJE I 2,2 E ZA TOVNU JUNAD. Cena mesa i prerađevina u maloprodaji je formirana kao da su cene žive stoke kao prethodno navedene. Činjenica je da 50-60% potreba za mesom i prerađevinama zadovoljavamo iz uvoza. Pa tako sa onim skupo plaćenim socijalnim mirom u iznosu od 8 milijardi kupujemo i razvijamo proizvode iz EU, umesto svoje.

Sektorska analiza stanja, predlog pojedinačnih mera i izračun mogućih efekata će tek da usledi.

SAOPŠTENJE RESORA ZA POLJOPRIVREDU GRADSKOG ODBORA ZAJEDNO ZA SRBIJU ŠABAC