Активности посланика
Facebook
Twitter

Душан Петровић о предлогу за избор Душана Вујовића за министра финансија Србије

Излагање Душана Петровића у Народној скупштини Републике Србије приликом расправе о предлогу за избор Душана Вујовића за министра финансија у Влади Републике Србије, 4. август 2014. године:

"Господине председавајући, господине потпредседниче, даме и господо посланици, као и странке које су заједно са нама у посланичком клубу и Заједно за Србију ће гласати против предлога да господин Вујовић данас постане министар финансија.

Десети пут у последње две године ћу говорити мање или више исту ствар о економској политици. Гласаћемо против предлога да господин Вујовић буде министар због тога што немамо уверење да постоји јасан план како да дођемо до тога да уђемо у један значајан раст економије у нашој земљи.

Ово су ствари које господин Вујовић по свом професионалном искуству врло добро зна. Треба нам око четири милијарде евра годишње инвестиција да бисмо имали стопу раста друштвеног производа од преко 5%. И то је разлог. Дакле, ми не видимо шта у ствари представља ту стратешку иницијативу, коју верујемо да би Влада могла да предузме да бисмо у такве стопе раста ушли.

Наравно да су и у политичком, а и у каквом год хоћете смислу и уопште јавном животу више него интересантне теме колике ће да буду плате и пензије, због тога што је то ствар која не само да занима, већ је егзистенцијално битна за милионе наших породица, али је то ствар која је последица, а не узрок.

Искористићу и ову прилику, због тога што те ствари на крају имају ефекат у финансијама, јавним финансијама, у потенцијалним приходима државе, да питам досадашњег министра привреде, а сигурно од данас и министар финансија, због чега две године не чинимо ништа да бисмо ушли у пројекат наводњавања Србије? Можемо да дођемо са 200.000 хектара на један милион хектара земљишта обрадивог пољопривредног под наводњавањем. То је пројекат за који је потребно између три и по и четири милијарде евра.

Знам да ће одговор бити да није ништа, него да су склопљени уговори где одређене површине треба са страним партнерима да буду приведене намени и да дође до наводњавање. Наравно, то је добро, али се то још увек не дешава. Нема акције коју Влада спроводи и Министарство пољопривреде пуне две године, да бисмо у том правцу кренули. Три и по или четири милијарде евра са огромним мултипликаторима, пошто те радове треба неко да изведе. То је ствар која је од животне важности за грађевинску индустрију и за водопривредну индустрију.

Огромна тема је – да ли можемо да дођемо овде до инвестиција у фабрике која треба да производе уређаје за наводњавање различитих врста и намена? Тога нема. Шта значи када бисмо имали милион хектара земљишта под наводњавањем? Просечан род кукуруза у нашој земљи је између седам и осам тога, не рачунајући, наравно, године када имамо проблем са временским неприликама. Можемо да дођемо до 12, 13, а можда и 15 тона кукуруза по једном хектару, ако будемо уредили своје земљиште онако како то раде земље које мисле о својим ресурсима.

Имамо седам или осам милиона тона кукуруза годишњег приноса, а можемо да дођемо до 20 милиона тона. Данас кукуруз кошта 11 центи по килограму. На 20 милиона тона то је две милијарде и двеста милиона евра. Као што знате, кукуруз је коштао и по 30 центи по једном килограму, па то изађе преко шест милијарди евра. Онда мени није јасно због чега се у политици привлачења инвеститора не бавимо и тиме да овде направимо фабрике скроба и скробног шећера, који онда профитну стопу у производњи кукуруза дуплирају, па дођемо до тога као да произведемо 40 милиона тона кукуруза? Све су то ствари које су везане за наводњавање. Ми ту не можемо да направимо грешку. Због тога нећемо гласати за господина Вујовића. Због тога што немамо јасну стратегију напада, а не само одбране.

Мени је потпуно јасно да Влада мора да доноси тешке одлуке. Можемо да се не сложимо и улажемо овде амандмане на различите законе и да за законе у целини не гласамо, али је потпуно јасно да морамо да решимо питање дефицита који има буџет. То је одбрана и о тој одбрани је и кандидат за министра финансија овде говорио у протекле две или три недеље. Како да уштедимо три, четири, пет или шест стотина милиона евра? Како за неколико година да решимо проблем што потрошимо као држава и као јавни систем две и по милијарде или 2,6 милијарди евра више него што успемо да скупимо од пореза, такси и других јавних прихода? Али, нема напада. Нема напада и то је велика брига коју хоћу овде да поделим и са вама и са грађанима Србије.

Друга велика тема је рударство. За четири или пет година у Србији може у рударство да буде уложено између четири и пет милијарди евра. Стратегија за рударство је дошла у овај парламент много пре него што је господин Вујовић ушао у политику српску, у јануару месецу 2012. године. Ако не ваља, зашто нема нове стратегије, сада је август месец 2014. године?

Сада ћу да вам дам мале примере. У Алексинцу је могуће направити милион тона нафте годишње из уљних шкриљаца. То је инвестиција од једне до 1,5 милијарди евра. У 2011. години, претпостављам да први потпредседник Владе то зна, са Естонцима, који су највећи произвођачи нафте и гаса из шкриљаца, направљени су озбиљни разговори и била је припремљена чак и тендерска документација, уз техничке консултације са страним партнерима.

Година 2014, шта се десило у свету? По подацима Банке Америке, Сједињене Америчке Државе су у првих шест месеци 2014. године, и то господин Вујовић сигурно зна, постале највећи произвођач нафте и гаса у свету. Како? Тако што је ове године уложено 200 милијарди долара у нафтну и гасну индустрију, а највећи део тога у шкриљце нафтне и гасне. Зашто се ми тиме не бавимо? Зашто ми не производимо оно што можемо користећи своје националне ресурсе?

Да видимо онда, и то је сад тема за господина Вујовића, иако се он не бави монетарном политиком, него фискалном, због тога што ће бити, као што је и до сада био, један од кључних креатора целокупне економске политике, шта то значи за наш трговински и платни биланс, који је у дефициту највише због тога што увозимо огромне количине нафте и гаса. Колико ће Народна банка Србије да уштеди када не буде морала преко милијарду евра годишње да троши на одбрану курса, када будемо уравнотежили свој спољно-трговински биланс и биланс текућег плаћања? Нема плана за то и нема одговора зашто се тиме не бавимо.

Нећу говорити сада о другим рударским стварима, четири и по до пет милијарди евра за пет година, за геологе, за грађевинску индустрију, за све оне који производе опрему, да би рудници почели да производе. Велика тема.

Енергетска ефикасност, 25% кућа и станова у нашој земљи се греје на електричну енергију. Не треба нам бољи и јасни показатељ колико имамо неуређен систем, да извадимо угаљ у Колубари, да га спроведемо до Обреновца, и до Костолца, да направимо струју, да струју далеководима допремимо до Београда и до којег хоћете града у Србији и да га вратимо у топлотну енергију. То је много већа тема него колика је струја, ма колико нам је то важно свакога тренутка.

Треба нам око две и по милијарде евра да 25% станова који се греју на струју, и 25% станова и кућа који се греју на даљинско грејање и на гас, доведемо до тога да знатно мању енергију троше, две и по милијарде евра. За грађевинску индустрију, за оне који производе изолационе материјале и све то да вратимо за седам година. Па, ако је то могло да се деси у Словачкој и у Чешкој и у Аустрији и Немачкој, не видим зашто то не може да се деси у Србији. Та ствар не може без Владе да се догоди.

Две године, биомаса, само да очистимо и на добар начин третирамо шуме у Србији, можемо да имамо 60 милиона евра сечке која је енергент за производњу струје и топле воде. Са добрим приступом, за мање од пет година можемо да дођемо до тога да имамо 500 милиона евра произведене енергије, само из „Шума Србије“.

Ни о једној од ових ствари не говорим сада, а да то нисам говорио 2011. године и тамо где сам био у прилици спроводио мере да направимо кораке према тим стварима. О свему овоме говорим упорно последње две године. Није могуће, просто није могуће направити врло значајне искораке само тако што ћемо направити добар амбијент и чекати да неко схвати да у Србији постоји добра клима за инвестиције.

Људи који се овим баве то знају врло добро. Нису добре вести. Нису добре вести у целој Европи, нису добре вести или су добре вести мало где у свету када су инвестиције у питању. Уколико не будемо на добар и организован начин приступили коришћењу својих природних ресурса, врло озбиљног и великог људског потенцијала који имамо и на тај начин отворили простор да тамо где је природно и нормално. Милиони људи у Србији почну да зарађују више никада нећемо решити питања због којих је господин Крстић поднео оставку на место министра финансија, а господин Вујовић данас ће бити уведен у дужност новог министра финансија.

Ово је квадратура круга која се не да решити. Сигуран сам да су грађани Србије веома спремни, уколико буду видели да постоји јасан план, да проведемо онолико времена колико је то нужно и потребно да штедимо колико је нужно и потребно, уколико имамо јасну представу како ћемо корак по корак, хиљаду по хиљаду наших породица довести до тога да имају прилику да зарађују више него што зарађују данас.

Једна ствар која је везана баш за посао министра финансија и за оно што, уколико буде воље политичке треба да уради са министарком за локалну самоуправу, у наредних неколико месеци је могуће направити правичан систем за локалне самоуправе за које постоји опште уверење у стручним круговима да имају могућност да дају врло значајан допринос у консолидацији јавних финансија, дакле правичан систем да оне који су добри награди Влада и овај парламент, оне који су лоши да их казни, да дође крај времену да сви буду кажњавани на исти начин. У Србији немају сви градови и општине исти проценат оних који у локалним самоуправама раде према броју становника и мислим да господин Вујовић има једну огромну и велику прилику да се у тој области појави као значајан реформатор.

Видећемо када буде, претпостављам у септембру ушао са предлогом ребаланса буџета, видећемо какав ће бити став и каква ће бити порука. Каква ће бити порука градоначелницима, каква ће бити порука свима који у локалној управи треба да доносе значајне одлуке.

Још једном, гласаћемо против предлога да господин Вујовић буде министар финансија и заиста искрено желим да у овом парламенту у не тако дугом времену испред нас се сретнемо са једном заокруженом и јасном економском политиком која ће садржати планове како да побољшамо свој живот користећи своје националне ресурсе."

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт