Активности посланика
Facebook
Twitter

Благоје Брадић о Закону о раду и Закону о пензијском и инвалидском осигурању, 15. јул 2014.

Излагање Благоја Брадића у Народној скупштини Републике Србије, 15. јул 2014. године - Заједнички начелни претрес о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о раду и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању:

“Госпођо председавајућа, господине министре, поштоване колегинице и колеге, после ове овако дугачке и исцрпне расправе која ће вероватно још потрајати, ја ћу покушати у ових пар минута која су остала мојој посланичкој групи да дам неко своје виђење овог закона, тј. измена Закона о раду. О томе је било доста дискусије јуче на Одбору за рад и социјална питања, где смо остали једно четири и по сата, а од тога смо једно три, или два и по сата дискутовали о овом закону.

Зарад јавности, пошто видим да су овде већ искристалисани ставови и чека се само тренутак гласања, покушаћу да објасним и укажем на ствари које су вероватно биле, пошто то нисмо чули од предлагача, разлог прекида разговора на Социјално-економском савету, а који је био дуго, још пре избора а нарочито после формирања Владе, до прекјуче, најављиван као место где ће се направити компромис, где ће бити консензус и где ће се направити договор, с једне стране, између синдиката, Владе и, с треће стране, послодаваца. Последица тога је да имамо по хитном поступку закон који је дошао прекјуче код посланика, да би данас причали о начелу, а сутра ћемо вероватно у појединостима, о амандманима, да би у четвртак или петак овај закон био изгласан.

Сасвим је оправдан став скупштинске већине да оно што сматра да је исправно и да треба да се усвоји, она стави на дневни ред и да изгласа. Нормално је да ће опозиција рећи све оно за шта сматра да није добро, а грађани су ти који ће судити да ли су своје поверење и гласове дали људима који заслужују то поверење, или ће то поверење следећи пут на изборима да ускрате.

Овде смо чули пар теза, а једна од њих је да ће овај закон донети повећање запослености, прилив страног капитала, нове инвестиције, и то тако што, с једне стране, овај закон о раду, то је неко моје размишљање, је максимално либералан према послодавцима, максимално рестриктиван према упошљеницима, и то је могуће ако скупштинска већина тако реши, где послодавац има много већа овлашћења и много више законских могућности да откаже уговор о раду. С друге стране, упошљеник, тј. радник, има мање права код одбране тог свог рада и мање могућности за зараду. Сада ћу вам то објаснити на пар примера, које ћемо детаљно кроз амандмане прорадити сутра.

У закону, за разлику од старог Закона који је донесен 2005. године, доста се разликује накнада за годишњи одмор. По новом закону, накнада је мања. По новом закону, разликује се отпремнина код одласка у пензију, или губитка радног места. Мања је. Разликује се плаћање сменског рада. По старом Закону су били плаћени рад у другој смени и трећој смени, а по новом закону плаћа се само ноћни рад, и то 26%, као што је било по старом закону. По новом закону, рад на одређено време је дупло дужи него што је био по старом закону и сада износи 24 месеца, са могућношћу поновног запошљавања на 24 месеца, под одређеним условима. Тиме се смањује право, то смо јуче дуго расправљали на Одбору за рад, и смањује могућност младим људима који се први пут запошљавају да буду кредитно способни. Јер, ако неко два или три пута ради по две године, по нашем банкарском систему, по нашим законима, он није кредитно способан. Ја сам јуче поставио питање – како људи замишљају да неко формира породицу, да се залажемо за борбу против беле куге, а не дозвољавамо основно право на рад и основну ствар коју млади људи треба да имају, а то је да су кредитно способни, да би могли да формирају своју породицу и своје домаћинство.

Оно што је отворило доста полемике, то је плаћање минулог рада. По старом Закону, минули рад се обрачунавао од момента заснивања радног односа, па до момента кад се обрачунава. Значи, ја који имам радни стаж 30 година овде у Скупштини, мени се обрачунава 30 година минулог рада и свима онима који сте као и ја на сталном раду у Скупштини. По новом закону, обрачунава се само минули рад код последњег послодавца. Оно што је битно, то је исто ствар скупштинске већине и она може да донесе такву одлуку и да формира такав став, али је врло битно рећи људима да ће гро упошљеника у Србији после доношења закона имати мању плату од пет до 10 хиљада. Ја бих замолио неког ко је економиста и ко зна рачуноводство да израчуна колико ћу ја мању плату да имам од понедељка, кад се усвоји овај закон и колико ћете ви мању плату да имате?

Зашто ово кажем? Није ово никаква политичка демагогија него, драги пријатељи, када се будемо вратили у наша места одакле смо дошли као народни посланици у републички парламент, требамо нашим комшијама, нашим рођацима, да објаснимо зашто смо изгласали да имају мању плату? Зашто смо изгласали да имају мању накнаду за годишњи одмор? Зашто смо изгласали да имају мању отпремнину? Зашто смо изгласали да им није плаћен сменски рад као што је био? Јер, као што рече професор Мићуновић, права која су једанпут стечена, треба да се унапређују, а не да се умањују. Треба да објаснимо нашим гласачима да смањењем плаћања на минулом рада директно власницима капитала, послодавцима, годишње дајемо 40 до 50 милиона евра, ако рачунамо на 800 хиљада људи упошљених у привреди. Ту су економисти, нека ме демантују ако грешим.

Опет понављам, право је скупштинске већине да изгласа овај закон. Право је опозиције да се бори за неке своје идеје.

Посланичка група Нове демократске странке, Заједно за Србију и Зелени Србије ће подржати овај предлог закона ако усвојите наше амандмане. Захваљујем.”

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт