Активности посланика
Facebook
Twitter

Душан Петровић о Закону о отклањању последица поплава и Извештају о елементарној непогоди, 16. јул 2014

Излагања Душана Петровића у Народној скупштини Републике Србије – Шесто ванредно заседање, 16. јул 2014. године – расправа о предлогу Закона о отклањању последица поплава у Републици Србији и расправа о Извештају о елементарној непогоди – поплави која је задесила Републику Србију и мерама које су предузете ради спасавања становништва и одбране угрожених места од поплава:

“Госпођо председнице, поштовани чланови Владе, даме и господо посланици, посланичка група Борис Тадић, Нова демократска странка, Заједно за Србију, Зелени Србије, гласаће против извештаја и гласаће против закона. О закону ће више речи бити када буде расправа о амандманима. Поднели смо амандмане и надамо се даће то бити прилика да озбиљно продискутујемо могућност да се уклоне бројни ризици. Мислим да ћемо моћи о томе да кажемо важне и битне ствари.

Велика елементарна непогода, као што је поплава, увек отвори могућност да сагледамо каква је генерална политика, какве су најважније мере које Влада предузима и какав је приступ Владе према целокупном животу. То се десило у овим поплавама. О томе ћу говорити. Говорићу о појединим догађајима, као поводима да се на један озбиљан начин продискутује.

Мислим да је од изузетне важности да што пре буде на одговарајући начин утврђено колико су целисходно вршене инвестиције у систему одбране од поплава у последњих 15 година, а мислим да би било добро да то урадимо и у последњих 25 година. То је капитално важна ствар. То је ствар важна за нашу привреду. То је ствар важна за сваког грађанина земље, али то је ствар која се без државе не ради, јер је држава инвеститор и надлежна је за то у Одбору за пољопривреду. У том смислу је један закључак усвојен и мислим да би поред Одбора за пољопривреду требало да се позабаве и они који су у Влади надлежни за то, а онда и парламент.

Због чега то кажем? Не само зато што у јавности је у последњих неколико месеци на различите начине отворено ово питање, да ли је новац из кредита Светске банке трошен на одговарајући начин, или не, да ли је буџетски новац трошен на одговарајући начин, или не? Какав је наш систем одбране од поплава и да ли га треба мењати? То су у доброј мери и велика политичка питања, а не само техничке нарави због тога што се тичу надлежности Војводине, Београда и републичких ингеренција.

Мислим да је то ствар о којој овај парламент треба, што је пре могуће, да добије прилику да дискутује, јер поплаве су показале колико је то капитално важна ствар.

Сада о једној појединачној ствари. Као што је опште познато, ја живим у Шапцу. Имао сам ту неприлику да будем у средишту збивања док су се све ове ствари дешавале. Нашао сам се заједно са другим посланицима из овог парламента, са тадашњим градоначелником Шапца, господином Милошевићем, један сат пре него што су, прво мислим, полицијски генерал Дикић, па после тога и начелник Генералштаба, па после тога и неки чланови Владе, министарка је ту, појавили су се у Шапцу, и хоћу да вам кажем своје уверење.

Дакле, мислим никакве ванредне прилике у овим ванредним неприликама у Шапцу није требало предузимати. Нећу говорити о законској утемељености или не, одлука које су донете, јер можда и тиме треба да се бави овај парламент, али колико ми је познато, надлежна тужилаштва утврђују, испитују ко је шта урадио, и важно је да се то све на крају расветли и обелодани. Хоћу да још једном кажем свој утисак. Мислим да су градске власти у Шапцу, имале план како да изађу на крај са свиме чиме је било могуће на крај изаћи.

Са друге стране, ако је било неопходно да се направи једна атмосфера која је на крају произвела велику солидарност у држави, па онда, Боже мој, неће бити крај света и ако су неке ствари урађене како не треба. Желим да се захвалим овде у име грађана Шапца и војсци и полицији, и свим људима добре воље, који су у Шабац дошли, без обзира да ли је то све на крају било потребно или не, кажем да се та ствар да утврдити, и важно је, за у будуће да имамо јасну представу о томе.

Желим и да се одавде захвалим доскорашњем градоначелнику Шапца, господину Милошевићу, што није хтео својом политичком судбином, и својом политичком каријером да оптерећује све ове ствари. На крају је најважније да тамо није било поплава и да смо се с тим изборили, а политичке борбе смо водили до сада, па ћемо их водити и у будуће. Као што рекох, све ове чињенице има ко ће да утврди, и ја са нестрпљењем очекујем да до тога дође.

Али, шта, мислим да је овде суштински важно и зашто сам ово све изрекао? Мислим да постоји врло озбиљна вероватноћа да су надлежни који се старају о систему одбране од поплава, градоначелнику Шапца давали једна обавештења, и на основу тога препоруке какве одлуке треба да донесе, а да су кризном штабу, односно Влади, Штабу за ванредне ситуације, да будем прецизан, и председнику Владе, давали друге чињенице и друга обавештења и да колико се мени у овом тренутку чини, а видећемо на крају шта је било, је то узрок врло озбиљног једног, ако хоћете, и поремећаја система до кога је дошло када је ова ствар у питању.

Важно је да имамо систем који је способан да функционише тачно, да свакоме да јасне информације. Врло је важно за Владу да има потпуно јасну свест о томе, да добија јасне информације и да има јасну представу на темељу којих чињеница доноси одлуке. Толико о Шапцу.

Још једном кажем, да утврдимо како стоје ствари. Али, ево и овде још једна битна ствар, око Шапца је урађено у последњих три, четири године 20 километара насипа, и то поред, наравно чињеница да је вода у Хрватској изашла из корита Саве је у ствари спасло Шабац, али, шта је суштина? Суштина је да четири километра нису урађена, и ту је био ризик. Овде се вама обраћам, госпођо министарка, јер је водопривреда у надлежности пољопривреде, и врло је битно да испитамо све те ствари.

Дакле, четири километра нису урађена 2012. године у септембру месецу. Дакле, у септембру месецу 2012. године из кредита Светске банке, имали смо обезбеђен новац и тај процес, тендер је био на самом крају. У септембру је требало да буде изабран извођач за та четири километра. Од септембра 2012. године, до 15. маја 2014. године је много времена прошло.

Важно је да се утврди зашто тај посао није завршен, јер та четири километара су произвела сав овај ризик, бар када је Шабац у питању и око тога смо имали сву невољу. Ко је шта радио, субјективно, као што рекох има ко ће да утврди, важно је да се то деси. Јако је важно да то знамо.

Добра вест је, мислим да су данас људи из „Србијавода“ и Дирекције за воде у Шапцу и да ће са градоначелником пронаћи начин да се што пре уђе у извођење ових радова, али то ћемо сада платити из буџета. Мислим да смо имали на располагању новац из Светске банке, колико ми је познато Светска банка се повукла из овог посла, негде почетком маја месеца.

Шта је даље важно? Госпођа Михајловић је до скора била министар енергетике, за 25% ћемо имати смањену производњу струје због свега што се десило у Колубари, и то је виша сила. Али шта није виша сила? Није виша сила то што нисмо успели да направимо озбиљан помак да експлоатишемо биомасу. Тврдим вам да смо ове године могли да имамо производњу енергије, дакле, топле воде и струје не мање од 60 милиона долара. У пуном капацитету тај систем може преко 500 милиона долара, кроз системе когенерација, искључиво да има производњу топлотне енергије. То је велика ствар. Сада говоримо о дефициту буџета, о ребалансу и о проблемима које ћемо имати због смањене производње струје.

Друга велика тема је енергетска ефикасност, јер се 25% кућа и станова греје на електричну енергију. И ту смо могли да направимо врло значајне помаке. Само да вам кажем да су између једне и две милијарде евре вредне инвестиције за изолацију наших кућа и станова. У економском смислу су огромни мултипликатори. То је једна од ствари која може да покрене економију земље, и биомаса и енергетска ефикасност.

Да не улазим у наводњавање иако се то помиње у извештају „Србијавода“, то је ствар која може да покрене и генерише три милијарде евра инвестиција и ту нема никаквих економских дилема да ли је то исплативо или није и за државу и за сваког грађанина ове земље.

Постоји једна озбиљна неусаглашеност у извештају „Србијавода“. Погледајте то на странама 154 и 155. Мислим да је капиталне природе. На једном месту у извештају се каже да је у периоду од 2005. или 2006. године до 2010. године је систем одбрана од поплава показао да је способан да одговори на све невоље и недаће до којих може да дође, укључујући историјске водостаје. Само неколико редова иза тога у извештају „Србијавода“ стоји да су објекти који служе за одбрану од поплава у таквом стању да и водостаји који су нижи него што смо их имали пре неколико недеља, могу да доведу до катастрофалних резултата. Ово мора да се разјасни јер је то ствар од националне важности.

На самом крају, као што рекох ову су догађаји који увек отварају питања најважније тачке државне политике. Желим да кажем да јако добро све ово што се дешава у погледу регионалне сарадње. То је по мом мишљењу добра ствар коју Влада Србије и председник Владе раде. Одлична ствар. О томе сам говорио у овом парламенту, мање – више оно што премијер сада говори, у зиму 2012. године. Радујем се да ствари иду у том смеру.

Сада вас позивам и штета је што господин Вучић није овде, јер он је ипак суштински командовао одбраном од поплава, па би било добро да је и он овде, уз пуно уважавање овог респектабилног састава Владе који данас имамо овде.

Дакле, било би важно, а то госпођо Михајловић се на вас пре свега односи, да сада са нашим представницима у Савској комисији отворите један озбиљан процес како да очистимо коначно корито реке Саве, па да се онда позабавимо и притокама Саве, јер је то капитална ствар и у економском и у безбедносном смислу. Што пре очистимо Саву моћи ћемо да отворимо путни правац до Шамца, уколико се не варам. У сваком случају, током целог пловног тока реке Саве кроз Србију, што ће нам отворити економске могућности, а свакако ће смањити све ризике од поплава. Бојим се да великим делом и лоше уређење корита Саве доприноси да ти ризици буду већи него што јесу.

Добра је прилика када се сретнемо са овако тешким стварима да будемо бољи него што смо били пре свих ових догађаја и као држава и као систем. Мислим да је сада тренутак да све предузмемо потребне мере и кораке да би смо то и постигли. Хвала.”

(Друго обраћање, реплика на изгалање министарке Зоране Михајловић)

"Госпођо министарка, што се тиче Шапца, само кажем да ми је врло вероватно да су различите предлоге добијали градоначелник Шапца и председник Владе и да то треба да се утврди ко је какве предлоге давао. То све има у документима, то није ствар рекла казала. За будућност је битно да имамо чисту ситуацију око тога.

Још једном ћу рећи, био сам тамо сат времена пре него што су кренули да долазе генерали полиције и војске. Моје уверење је да је тамо ствар могла да се држи под контролом онако како је од почетка кренуло.

Што се тиче Смедеревске Паланке, знате госпођо министарка, већ две године сте министар, па ви знате како се на један рационалан начин обавља посао који ви сада радите, а нешто слично сам ја радио једно годину дана пре него што сте ви то постали. Зар мислите да ми је пало некада напамет да одредим шта ће да буде рађено у водопривреди, а шта не? Постоје овде различити компетентни у овој земљи фактори који то предлажу. Чак као министар нисам ни могао, зато што постоји Дирекција за воде која је, као што знате, самостални орган управе, па не може ево ни сада министарка то да ради него постоји директор Дирекције за воде који чак има овлашћења да доноси послове, Влада утврђује програм. Тако да су то све глупости, да ја вама кажем госпођо министарка, што су вама рекли."

(Треће обраћање, реплика на излагање министарке Зоране Михајловић)

"Ја не знам, госпођо председнице, шта министарка има против мене, али то није ни важно.

Читам поруку коју ми је послао председник Општине Смедеревска Паланка. Бираћу речи.

Он каже да министарка не говори истину и да он њој никада нешто тако није рекао. Ја у то не могу да улазим, то ће министарка са председником општине да расправи.

Нисам хтео да реплицирам први пут када је рекла исту ствар или сам нешто и рекао, нисам улазио у чињенице. Распитао сам се и са друге стране.

Дакле, за регулисање водотока реке Јасенице у 2011. и 2012. години је утрошено 80 милиона динара. Сви ти дописи о којима говори министарка, каже председник општине да то није истина и да је он спреман да јавности стави сву коренспонденцију на увид.

Не мислим да ми сада овде можемо да утврдимо шта јесте, а шта није, али знам да се те ствари, пошто је то официјелна комуникација, дају расправити. Постоје наравно, овде многи посланици и наши грађани који нити треба, нити могу да знају како функционишу ствари.

Још једном ћу поновити, све што се тиче уређења водотокова, ради се на основу програма за овај део Србије, „Србијавода“, за Београд и Војводину, других институција, а изнад „Србијавода“ се налази Дирекција за воде која има директора, који је самосталан у свом послу, чак и у односу на министра, тако да ово ни логички није одрживо о чему министарка говори.

Шта сам о Шапцу имао да кажем, рекао сам. Постоје индиције да су различити предлози давани градоначелнику и председнику Владе и свима који су били у штабу. Ја не мислим да ми овде можемо да утврдимо шта јесте шта није. Оно што ја хоћу да кажем."

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт