Активности посланика
Facebook
Twitter

Излагања Небојше Зеленовића, 20. мај 2013.

Излагања Небојше Зеленовића у Народној скупштини Републике Србије, 20. мај 2013. – Трећа седница Првог редовног заседања, предлог Закона о правима пацијента, претрес у појединостима:

„Уважена министарко, ми смо сада на члану 6. овог Закона о правима пацијената и само бих да истакнем неколико ствари везано за овај амандман. Да отклонимо нешто пре него што кренемо даље да причамо по амандманима. Нисам сам вас баш најбоље разумео када сте рекли. Разумео сам доносећи овај закон најдобронамерније могуће посланичка група ЗЗС је написала 11 амандмана желећи да поправи овај јако битан закон.

Усвојили сте три или четири, то је јако добро и захвалан сам вам на томе. Усвојили сте разне амандмане посланика опозиције и позиције, такође вас и због тога похваљујем. То је јако лепо.

Ја сам разумео да ми правимо овде лекс специјалис, дакле, да правимо један нови закон из кога ће изаћи неке реформе – реформе система здравствене заштите и реформе заштите здравственог осигурања. Ви малопре рекосте да је ово лекс специјалис. Сад ми није јасно да ли ми сад мењајући, односно правећи овај закон, у шта смо се сви подједнако укључили, доста нас је овде писало амандмане, покушало нешто да поправи. Да ли ми сад правимо један искорак који ћете ви даље спровести у живот, па ћемо ми сад имати даље функционалнију и доступнију здравствену заштиту? Ако је тако, и даље ћу наставити да учествује активно у овоме и да подржавам, али ако није тако, онда нам сад то кажите, па да знамо како ми даље да се односимо у расправи по свим осталим амандманима. Хвала.“

----------

(друго излагање – реплика на излагање министарке здравља )

„Кратко ћу.

О томе и говорим. Ми имамо овај члан 6. Он је кључан, он је прво право које ми сад овде доносимо, дакле гарантујемо свим пацијентима. Али, ако ми њима не обезбедимо право на доступност, онда нисмо ништа урадили.

Неминовно је да мора доћи до промене система. Ако смо признали ово право овако како стоји у тексту закона, ми морамо променити системске законе. Сад питам, мислим да нико у овој сали не зна одговор, а шта је нама систем? Шта је систем који ми сад желимо да променимо? Ако обезбедили право на доступност здравствене заштите свима под једнаким условима, онда оно мора бити једнако и у Жагубици и у Сјеници и у Београду. Не може зависити од воље човека који води локалну самоуправу или градско веће.

То је оно што понављам и провлачим кроз расправе које смо имали у неком периоду. Ви морате онда преузети бригу о здравственој политици. Направите та правила, промените систем, па да онда буде свуда исто за исте паре. То је оно што тражим. Мислим да је то нешто с чиме ће се сложити сви људи овде у сали. Мора бити исто, а да ли је то секундарни или терцијални ниво, па даље, где клинички центар, а где није, то је већ следећа ствар. Али, оно што је основно, што је најдоступније и најприближније грађанима, мора бити свуда исто. Ако то будемо издејствовали, ако ви то будете урадили, онда ћемо имати исту здравствену заштиту свуда по Србији и онда ћемо испунити право на хуманост и право на информисање и на све остало. Хвала.“

----------

(треће излагање)

„Хвала председавајући. Ја ћу врло кратко, нећу се обазирати на трактате о родитељству, што смо чули у задњих петнаестак минута. Мени је јако битно да се држимо ове теме.

Господине Алигрудић је написао квалитетан амандман. Разумео сам да смо ми на Одбору за здравље ово решили, изјашњавали смо се на Одбору за здравље поводом овог амандмана, да смо разговарали о томе да оваква одредба, како сада стоји у закону, доводи до недоумица, али смо се сви сложили шта сте хтели да постигнете тиме и ми смо сви то подржали. Очекујем овде неку дораду, у овом првом ставу и онда ће бити свима јасно шта је законодавац хтео да каже овде. Само толико. Хвала.“

----------

(четврто излагање)

„Хвала.

Већ дуго смо причали о овим стварима овде и морам да похвалим, то је добро. Добро је да се бивши заштитник, а сада саветник за права пацијената измести из здравствене установе. Чињеница је, у образложењу закона је писало да то није велики број пријава. Наши грађани се у принципу и по правилу не жале пуно на лекаре и не жале се пуно колико ми сви имамо у животу реално замерке на њихов рад. Стварних пријава нема толико пуно. Зато мислим да предлог колеге Милисављевића из тог разлога није одржив. Нема тога пуно.

Ако изместимо саветника из здравствене установе, а то овим законом чинимо, ми ћемо заправо вероватно повећати број и то је добра ствар, вероватно ће се то десити. Али, имате један реалан проблем и то је оно о чему сам писао. Због тога овај мој амандман изгледа овако. Желео сам да у читаву ову причу савета или заштите права пацијената укључимо и Републички фонд, из простог разлога зато што Републички фонд плаћа све ово, у неких 90% плаћа и примарну и секундарну и терцијалну здравствену заштиту.

Када имате саветника који седи у општини, то је добра ствар, реално. На прву лопту, био сам задовољан овим решењем, а после сам размишљао на начин на који размишљају људи који раде у локалној самоуправи. Они ће прво ово доживети као један нови намет и то је чињеница и неће нико то оспорити. Онда ће се поставити следеће питање – ко ће то платити? Ви сте рекли да ћете платити обуку тих лица која ће то урадити, која ће да се науче како да буду добри саветници и зато ће требати неких шест месеци, али сам заиста сигуран да ће проћи много више од тог времена док оваква одредба не заживи. Зато сам написао овакав амандман.

Живим у уверењу да сте ви на неки начин овај мој амандман и усвојили, јер сте створили предуслове да Републички фонд заиста почне да ради те послове. На неки начин, он то ради кроз измену овог прописа и то је добра ствар.

Друга ствар, усвојили сте и оно да тај саветник треба да има три године, а не пет година радног искуства и то је такође добро, јер ћете тешко наћи у локалним самоуправама људе који имају пет и више година радног искуства у овим пословима.

Постоји још једна чињеница, а то је да ће то јако тешко ићи када крене тај систем да функционише, а то је зато што људи кажу – ми то не плаћамо, како ми то можемо да контролишемо? Хајде да кажемо да примарна здравствена заштита може да буде на неки начин покривена тим човеком који ради или седи у локалној самоуправи и који се заиста труди да савесно и одговорно обавља свој посао. Али, шта ћете са болницама? Неће то ићи. Ићи ће јако тешко, прво, зато што управа болница, директоре поставља министарство. Они не доживљавају локалну самоуправу као неког коме треба да полажу рачуне. То је јако тешко.

У Шапцу смо пре две и по године направили ово што се сад зове савет за здравље. Ми смо га направили у Шапцу пре две и по године и звао се радна група. Тад су у њој седели сви ови који су сад законом прописани да раде у савету. По први пут су људи почели да причају. То је суштина једне реформе управе, да људи који воде или раде у различитим установама почну да причају, да решавају проблеме грађана, дакле, да почну да причају о интересу грађана.

Из те радне групе су изашли неки добри пројекти на локалу и то је све одлично. Али, хоћу да вам кажем, било је јако тешко натерати установе које не финансира локална самоуправа, макар и у малом проценту, да раде нешто и да подносе неку врсту одговорности. Зато заиста подржавам ову чињеницу што ће постојати савет за здравље. То је одлична ствар. То функционише код нас, а верујем да ће функциониса ти свуда.

Мислим да док не крене ово да ради, односно у свом пуном капацитету, треба размислити о томе да Републички фонд заиста може одмах да почне да пружа услуге. Верујте ми, ако у среду изгласамо овај закон, а посланичка група ЗЗС, која се заиста залаже за неку врсту истинске самоуправе, можете већ у четвртак у Републичком фонду да почнете да радите то. Дакле, један правник Републичком фонду, који сигурно ради три или више година, чак и на одређено време, може да почне да даје савете пацијентима.

Углавном су то у исто време и осигураници Републичког фонда, и да једном тај Републички фонд постане кућа својих осигураника, јер не видим разлог да он то не буде, да отвори своја врата и да онда види како се људи лече, који су им проблеми, како је тешко када морате да дате, као и када мајка мора да дâ 500 динара да би била и лежала са својим дететом на одељењу педијатрије, иако беба има само годину дана, зато што је тамо неки умишљени менаџер или директор донео одлуку да је јако добро да заради на томе што ће издавати кревет мајци пратиљи, иако је Републички фонд дао право детету до 15 година да има пратиоца. Он каже – ми смо донели одлуку, ми ћемо то да наплатимо, баш нас брига. Морало је да прође времена да се таква једна одредба укине и да се казне ти људи који тако раде.

У пракси ћете видети да се 75%, то сам мерио и то смо радили у Шапцу, да се 75% свих тих примедби заправо односи на рефундације које су грађани платили, јер су им у државним установама нешто наплатили што нису смели – било да су то снимци, додатне услуге, прегледи, снимања, шта год, дијагностика. То су углавном ствари на које се жале. За све остало, имамо и Заштитника права грађана, господина Сашу Јанковића, тако да је и то институт који постоји.

Мислим да ово што сам предложио, мислим да су се сада створили услови. Видећемо како ће сада ствари функционисати, јер је ово генерално добра ствар. Мислим да ће посланичка група ЗЗС, а даље ћу причати о другим амандманима, заиста подржати, јер смо успели да поправимо ствари и успели смо да кренемо напред, што је добра ствар и за министарство и за пацијенте, односно грађане. Хвала.“

----------

(пето излагање – реплика на излагање министарке здравља)

„Захваљујем се.

Само ћу да се надовежем. Дакле, надзорници осигурања и сада постоје у Републичком фонду и они, углавном, контролишу рад здравствених установа. Али, њима нико ни до сада није бранио да раде послове о којима сада говоримо. Не видим ту ниједан проблем да то почне одмах да ради и да, рецимо, изађу и да сниме гужве. Рецимо, оно што смо чули данас, 150 метара реда на некој тамо клиници. Зашто не би надзорници осигурања видели у чему је ствар, реаговали код надлежне филијале, односно установе и онда видели да ли постоје нека права.

Сваку повреду права можемо финансијски да изразимо. За сваку од тих повреда се може неко казнити финансијски. Зато постоје правила у односу уговора између Фонда и здравствене установе.

Дакле, имате ефикасан начин како да се ствари врло брзо доведу у ред. Зато је овај мој предлог био овакав. Не мислим тиме да Фонд треба стално да кажњава здравствену установу, а не и обрнуто. Дакле, не мислимо на то. Битно ми је да постоји начин на који може брзо да се реагује и да се отклони проблем. Хвала.“

----------

(шесто излагање – реплика на излагање посланика ДС Душана Милисављевића)

„Хвала.

Мислим да ме колега није најбоље схватио. Ви морате да отворите врата и да будете обавезни или да будете на услузи својим осигураницима, односно са онима који вас плаћају, то није моћ, то је обавеза. Обавеза и одговорност. Када решавате њихове проблеме, то је такође одговорност, није моћ.

Идеја је била да се Републички фонд као један спор бирократизовани апарат отвори. Зашто сам то предложио? Зато што представљам политику посланичке групе ЗЗС, која се залаже за истинску самоуправу. Ако отворимо врата фонда и отворимо врата филијала, отворимо врата новцу којим се финансира здравствена заштита у 90% случајева, односно у 90% у Србији, шта тиме радимо? Тиме приближимо тај новац, односно та права и надлежности грађанима.

То је оно што сам ја хтео. Хтео сам да се политика, одлучивање и проблеми грађана приближе онима који одлучују, а у исто време надлежности спусте грађанима, да им буду ближе. То сам хтео да постигнем. Мислим да сам то и постигао. Хвала вам на томе.“

----------

(седмо излагање)

„О овоме смо причали на Одбору за здравље, али мислим да је јако битно, у духу ових амандмана које сам ја написао, о чему се ту заправо ради. Предвидео сам да увид у здравствени картон, односно медицинску документацију пацијента не може имати тај правник, саветник из разлога што он неће знати шта гледа. Он нема та знања. Прво ћете га ви учити шест месеци како да научи која су права из здравственог осигурања и здравствене заштите, онда ће њему требати још шест месеци да уђе у читав посао. После годину дана он треба да гледа тамо неки здравствени картон и неће знати ни да прочита, ни да види.

Надзорници осигурања који постоје у Републичком фонду не могу да гледају. Надзорници осигурања у Републичком фонду који контролише медицинску документацију пацијента, када контролишу потрошњу лекова на рецепт, не смеју да гледају медицинску документацију ако нису лекари, не зато што је то сад, него зато што не знају. То само лекари могу да виде и да препознају проблем. Како ће тамо неки правник, који је тек ушао у посао, да то види? Мислим да је то био основ овог амандмана, о томе се заправо ради. Ако је већ таква ситуација, а ви сте на неки начин предвидели могућност да Републички фонд уђе у ове послове, не видим зашто се не би направила нека комбинација па да том правнику помогне надзорник осигурања лекар којих има у свакој филијали Републичког фонда, па да заједно погледају документацију и да помогну један другоме. То је све. Хвала.“

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт