Активности посланика
Facebook
Twitter

Излагање Небојше Зеленовића, 28. март 2013.

Излагање Небојше Зеленовића у Народној скупштини Републике Србије, 28. март 2013. – Друга седница Првог редовног заседања, предлог Закона о изменама и допунама Закона о раду, претрес у начелу:

„Поштована председавајућа, уважене колегинице и колеге народни посланици, ми овде данас причамо о изменама Закона о раду и о две одредбе које се мењају. Одмах да кажем да посланичка група Заједно за Србију подржава измену овог закона. Мислим да свако проширење права, укључујући и овакву врсту измена закона, може наићи само на похвалу.

Одмах бих да укажем на неколико проблема са којима се наше труднице и наше породиље сусрећу у свакодневном животу. Ово је јако лепа ствар. Мислим да ми можемо да идемо још даље и да то неће пуно да кошта државу, али да укажемо на неке ствари које се дешавају у свакодневној пракси. Те су ствари у принципу највише у надлежности Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, а у исто време и Републичког фонда за здравствено осигурање.

Имамо ситуацију злоупотреба. То што смо ми данас, или очекујем да ћемо усвојити ове измене прописа, дали нека већа права и учинили заштиту најосетљивијим категоријама нашег друштва, са друге стране не значи да ће њима од тога бити боље, зато што ми ово радимо да бисмо заштитили њихова примања. Сложићете се да ове исплате накнаде зарада иду на терет државе, односно иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, односно на терет Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Шта да радимо када тај новац не стигне ономе коме је намењен? Шта да радимо са ситуацијом када те труднице и те породиље које очекују ту накнаду зараде, колика год она била, чињеница је да она данас заиста није нешто велика, да ли тај новац заиста стигне до њих? Био сам сведок неколико случајева, а сигуран сам да то може да посведочи свако, прво, да те исплате касне, друго, да послодавци задржавају тај новац, дакле, задржавају и користе новац који добију од државе по неколико месеци, користе се тим новцем, а онда га са кашњењем исплаћују трудницама. Ту су често и нека условљавања, попут – добићеш део, даћемо ти две трећине, нешто ћемо задржати за себе и слично. У великом броју случајева се деси да тај новац труднице и не добију.

Апелујем да бисмо можда могли да размислимо о изменама Закона о раду, у делу контроле. Имате ситуацију да Министарство рада, односно инспекције рада уопште нису надлежне да контролишу исплате. Често се оглашавају ненадлежнима. Имате ситуацију да послодавци, пошто знају да ствари тако функционишу, како функционишу, одлуче да увећају зараду трудници оног тренутка кад сазнају да је остала у другом стању. Она ће остати да ради, њој ће бити увећана зарада, али она неће добити ни динара тог новца. Тај новац ће завршити код послодавца. Тиме ће бити опљачкана држава, труднице неће ништа побољшати у свом положају. Тамо ће на неком папиру који је она сама потписала да добија, она примити накнаду зараде, али тај новац неће завршити код ње. Тај новац који је преко потребан и служи за развој породице, служи за неку бољу будућност, завршиће у рукама послодавца, а ми као држава нисмо способни да исконтролишемо ток новца.

Апелујем на подносиоца измена и допуна овог закона да пробамо да учинимо све да побољшамо прописе, да побољшамо Закон о раду и да заиста ову причу, која је добра, заокружимо тако што ћемо се постарати сви заједно да новац који је намењен трудницама и породиљама заиста тамо и заврши. Хвала.“

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт