Активности посланика
Facebook
Twitter

Излагања Душана Петровића, 28. јануар 2013

Излагање Душана Петровића у Народној скупштини Републике Србије, 28. јануар 2013. - Друго ванредно заседање 2013., расправа у појединостима о предлогу Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју:

"Госпођо председавајућа, поштовани господине министре, последњих годину и по дана дошло је до врло битне промене у броју газдинстава која су корисници различитих видова помоћи које држава даје, и директних подстицаја и регреса, мање – више свих института који ће бити регулисани и овим законом, уколико он добије већину у овом парламенту.

Негде 2011. године је било око 80 хиљада газдинстава, сада је то преко 240 хиљада и оно што на Одбору за пољопривреду, дискутујући о овом предлогу закона и о буџету пре извесног времена, смо могли да сазнамо, да видимо и да закључимо у крајњој линији, да број газдинстава који ће добијати различите врсте принадлежности од државе, неће свакако бити мањи од 200 хиљада и да је интенција и овог закона да се тај број повећава и то је веома добра ствар.

Говорећи из искуства, мислим да је потпуно јасно да најбољи могући начин употребе новца, односно да се новац који држава даје у аграрном буџету претвори у повећану производњу, није могуће уколико свако од тих газдинстава нема најбољу могућу асистенцију и најбољи могући увид у то шта су могући облици сарадње са државом са једне стране и са друге стране, ону врсту техничке помоћи која је тим газдинствима неопходна да би могли да унапреде производњу, од тога коју врсту семена да користе, шта је све могуће, до чега је могуће доћи на тржишту, које друге врсте агротехничких мера, свега онога што, уколико буде употребљено у пољопривредној производњи, може да доведе до повећања те пољопривредне производње. Ми смо данас негде на десетак милијарди евра друштвеног дела друштвеног производа који представља производњу хране и пољопривреду и прехрамбену индустрију. Потенцијал наше земље је заиста огроман…

(Председавајућа: Време.)

…свакако вишеструко преко и тих десет милијарди евра и мислим да је свака врста инвестирања у пољопривредну производњу инвестиција која не може да буде погрешна.

Због тога сам ставио амандман већ на овом месту и после на самом крају закона, када се говори о надзору, разрађена је ова идеја, а то је враћање дипломираних агронома кроз саветодавну службу, њих је било око 1.700. Водили смо и нас двојица једну полемику о томе и генерално у јавности, није ништа спорно да имамо различите погледе, али још једном заиста хоћу да изразим своје чврсто уверење да је ангажовање људи који су завршили пољопривредни факултет, да би саветовали пољопривредна газдинства у Србији, више него корисно. Они су току прошле године саветовали преко 350 хиљада газдинстава у преко 3.000 хиљада насеља. Оно што је нарочито важно, то се и сада види, да што су пасивнији крајеви, што су тежи услови пољопривредне производње, у толико је цео тај ангажман био драгоценији.

Због тога сам предложио амандман, да се асистенти и саветодавци уведу у закон. Дао сам предлог како би то требало дефинисати. Остављено је министру и Влади на располагање да одлуче на какав конкретно начин би они могли да буду ангажовани. Слажем се да то зависи од расположивог новца у буџету, али заиста мислим да је инвестирање у рад ових стручњака драгоцено и да се вишеструко враћа кроз повећање производње, кроз повећање БДП и кроз повећање зараде за свако појединачно газдинство. Хвала лепо."

----------

(одговор на излагање народног посланика Маријана Ристичевића)

"Нетачно је да сам било кад, на било ком месту, укључујући и Главни одбор ДС, рекао било шта налик на ово што је господин Ристичевић казао. То је потпуна неистина. Тачка један.

Тачка два, саветодавна служба је уведена у живот пре годину или годину и по дана, уз највећу могућу подршку оба пољопривредна факултета која постоје у Србији – и Факултета у Земуну и новосадског факултета. Сви професори који су у овоме учествовали, оба декана, дали су највећу могућу подршку, дакле, не само подршку, него уз активно учешће стручне јавности је саветодавна служба, из оног облика који је постојао и који мање-више постоји и сад, преведена у вишеструко један већи систем са другим задужењима.

Министарство пољопривреде је давало само техничку асистенцију. Све што је чињено, чињено је тако што су професори универзитета и једног и другог, и новосадског и београдског, водили обуке, састављали тестове, утврђивали ниво знања кандидата, тако што су вршили надзор над оним што се чини и што се ради, тако што су давали предлоге организације. Дакле, уз највећу могућу подршку највећих ауторитета који се баве агрономијом у овој земљи и уопште пољопривредном науком, цео овај систем је спроведен.

Што се тиче политичке припадности, ни једног јединог тренутка чланство или не чланство у некој политичкој странци није било важно. Председници опозиционих политичких странака по локалу су били асистенти саветодавци. Неки од њих су били најбољи учесници у целој овој ствари. Можете сваког појединачно да питате да ли га је ико икада питао да ли је у некој политичкој странци или није и да ли је то на било који начин утицало на оно што су чинили. Свако од пољопривредника је на онај начин који је желео, користио или одбијао сарадњу са асистентима саветодавцима. Још једном ћу рећи, 350.000 газдинстава је добијало помоћ. Данас када идемо по Србији, тамо где су тежи услови за пољопривредну производњу, толико се људи више распитују за асистенте саветодавце јер су им много помагали.

Ово је још једна прилика да кажем нешто што верујем, а чини ми се да се чак око тога успоставља и консензус. Пољопривредна производња у Војводини и пољопривредна производња у централној Србији су веома, веома различите. Различита је структура пољопривредних газдинстава, различита је структура производње, различите су навике, различита је традиција, различит је приступ. Потпуно је немогуће на истоветан начин уредити пољопривредну политику, по мом мишљењу, у Војводини и у централној Србији и због тога је неопходно да ми, у ствари, имамо аграрну политику за сваки део наше земље која је примерена потребама које људи имају.

Мислим да је ово једно велико питање, у ствари, један елемент који може на битан начин да утиче на целокупну аграрну политику."

----------

(реплика)

"Опет на оно прво. Чак ни у новинама то није писало. Писало је за неку другу ствар, која је такође неистинита, да су кредити били инструмент, а не саветодавци, за добијање гласова. То такође није тачно, ево, ту је и министар. Мислим да је он подробно прегледао како су кредити стављани на располагање пољопривредним произвођачима. Чини ми се да је ту направљен један велики напредак и што се тиче технике и броја оних који су успели да добију те кредите и оних који нису успели, такође, који су аплицирали. Да сад не полемишемо више о тој ствари.

Тачно је да је мењана пољопривредна политика. Мењана је и на крају је дошла до ове тачке на којој се сада налази. У грубо она у ствари улази као основ у закон, број газдинстава који добијају новац, јер је то најзначајнији део аграрне политике, ту је највише новца, кроз директне подстицаје је мање-више преточено у закон оно стање ствари које је на крају претходне Владе остало. Мислим да је то само показало да то није ствар политике, него је то ствар живота. Морала је да се промени аграрна политика јер сматрам да је било неодрживо да 80.000 газдинстава буду корисници субвенција, а та политика је промењена и у години пре избора, не само у изборној години. Имали смо врло драматичне ствари. Два пута су били озбиљни протести земљорадника. Та политика је мењана кроз један, врло буран процес и та промена је трајала више од годину дана.

Оно што мислим да ће се на крају показати као нужно у животу, то је да држава уколико инвестира новац, а ово што ми радимо и кроз овај закон јесте инвестирање новца у пољопривредну производњу, мора са друге стране да има потпуно јасан доказ да то улагање новца доводи до повећања пољопривредне производње. То је као када имамо извор нафте, па само је питање да ли ћемо ту нафту да извадимо или ћемо да гледамо у бушотину."

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт