Здравство и здравствена заштита

Основни циљ система здравствене заштите у Републици Србији је обезбеђивање свеобухватне здравствене заштите на примарном, секундарном и терцијарном нивоу за грађане Србије. На тај начин се унапређује здравље и квалитет живота становништва Републике Србије и стварају чврсти темељи економски просперитетне државе.

Систем здравствене заштите Републике Србије кретаће се ка интегрисаној здравстве-ној заштити у чијем је средишту корисник здравствене заштите. Здравствене услуге ће бити високог квалитета уз поштовање принципа економске исплативости и заснованости на научним доказима из истраживања у медицини, док ће важно место у креирању система здравствене заштите имати грађани и заједница. У пружању здравствених услуга равноправно ће учествовати државне и приватне здравствене установе, а кључан елемент у уговарању здравствених услуга биће пре свега њихова доступност и квалитет. Биће јасно исказана оријентисаност ка промоцији здравља, пружању превентивних здравствених услуга и унапређењу здравственог стања становништва. Етички темељи су једнакост, солидарност, одржи-вост, заштита права грађана, учешће грађана, ефикасност и правда.

Основни стратешки циљеви политике Заједно за Србију су:                                                          

Приступиће се суштинској децентрали-зацији система здравствене заштите и здравственог осигурања, јер само тако ова два система могу бити окренута ка стварном задовољењу потреба грађана Србије. Високо централизован систем какав постоји данас није способан да разуме стварне потребе корисника здравственог система. Због тога је потребно децентрализовати систем здравственог осигурања где би на централном ниову остао само централни фонд реосигурања чија би улога била у нормативној делатности, изради јединствених критеријума уговарања здравствене заштите, систем контроле као и јединствен информациони систем. У оквиру Фонда реосигурања сливао би се део средстава регионалних фондова здравственог осигурања која би била кори-шћена за остваривање јединственог пакета здравствених услуга на подручју оних регионалних фондова који покривају мање развијена подручја и где наплата доприноса не обезбеђује довољно средстава за пружање законом гарантованог нивоа здравствене заштите. Приватне осигуравајуће компаније биле би укључене у пружању јасно дефинисаног допунског здравственог осигурања.

Државни и приватни систем здравствене заштите би били изједначени у могућности уговарања здравствених услуга и основни критеријуми за одабир пружаоца здравствених услуга били би доступност и квалитет здравствене заштите. Држава би доношењем одговарајуће регулативе подстакла стварање јавно-приватног модела здравствене заштите.  

У здравственим установама много више пажње би се посветило ефикасном и рационалном управљању установама. Директори би били обавезани менаџерским уговорима на испуњење јасно постављених циљева на почетку њиховог мандата. Здравствени систем би тежио значајно већој ефикасности уз истовремено очување и унапређење права грађана на квалитетне здравстене услуге.

У ситуацији убрзаног старења становништва, посебна пажња Заједно за Србију била би усмерена на развој бриге о старим особама кроз успостављање система за дуготрајну негу старих лица на више нивоа, за шта би се могао искористити вишак у здравственим капацитетима.